Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
Slide #1 image
NextPrev

Српски Вајати и српски домаћин


Вајат је омања дрвена кућица без прозора – у оквиру дворишта - и личи на оставу. Вајат има две намене. Данас је то остава у којој се "држи опрема и воће", међутим некада је имао и још једну другу значајнију намену. Вајат је био "просторија за живот брачног пара".

Реч вајат је турског порекла (хауат) и означава "омању, већином дрвену зграду у дворишту сеоске куће у којој ноћивају младенци..."

Некада када се живело у задрузи, када су у сеоској кући, у једној просторији боравиле заједно и по четири генерације, младенци - тек венчани пар, ноћу би се издвајали у вајат. Зато је та омања просторија била удаљена од куће у којој је живео остатак задруге - за случај ако би се младенци у страсти занели и постали сувише гласни. Вајат није имао прозоре - да не би млађарија звирела шта младенци раде. Наравно, убрзо би млада затруднела, па би се некадашњи младенци преселили у заједничку кућу, родила би се деца, живот би кренуо својим током. У вајат би се уселила опрема, воће... Да би се опет сређивао за нове младенце и тако укруг.

Српски домаћин

Домаћин је „глава“ породице. Овај термин се данас више везује за село где се живи у кући а око куће је окућница која је ограђена тарабом. Домаћин је човек који са породицом живи на имању и он је прва особа која се пита и која одлучује шта ће се сејати, шта ће се продати, а шта купити. У Србији реч домаћин има изузетну тежину. Домаћин је пре свега поштена особа, особа која води рачуна о имању и укућанима. Домаћин не пије, не карта се, не виси по кафанама. Он ради све што може да његово домаћинство напредује. Домаћин и његово имање су обично такви да се домаћин сматра имућним али домаћин може бити и сиромашан. Важан је његов став према животу, породици и околини. Домаћин је најчешће најстарија особа у породици. Није редак случај да његову реч поштује и његов син иако има своју породицу. Домаћин слуша шта кажу укућани али његова реч је задња. Укућани од домаћина очекују савет. Домаћин госта дочекује на капији имања а укућани стоје на вратима куће. Постојао је обичај да се домаћину љуби рука. У случају смрти домаћина, синови се „деле“ тј. сваки добија део имања и на свом делу постаје домаћин.